суббота, 31 октября 2015 г.

Before we drown we may die of thirst


Residents of Kiribati make their way home through floodwaters. Rain and severe weather can exacerbate the high tides that often rush into villages.

The island nation of Kiribati is one of the world's most vulnerable to rising sea levels. But residents may have to leave well before the ocean claims their homes.
High tide left its mark on the houses like a dirty ring in a bathtub. The flood crept into the village of Teaoraereke under the cover of darkness, sending filthy seawater sloshing through pigsties and shallow graves, and into people's homes.
Teaoraereke residents scrambled to retreat, hoisting sleeping children, sodden bedding and other belongings to higher ground. But some stayed put, including Rerema Kauria, a 63-year-old grandmother who was marooned just inches above the floodwaters on a raised platform bed. She was still there by mid-morning as the water receded, her possessions tucked into the rafters of her traditional house of wooden poles and thatch. She knew that when high tide returned that afternoon it would bring more flooding, but she gave a roaring laugh when asked if she had considered leaving. “Where would I go?”


With an average height of just 2 metres above sea level, the islands of the Pacific nation of Kiribati are threatened by rising waters. But that is only one of the many problems jeopardizing the country’s future. Reporter Kenneth R. Weiss travelled to Kiribati to document how climate change is exacerbating other troubles, such as lack of water and poverty.

The uncertain future of people such as Kauria has drawn attention to a collection of atolls in the central Pacific Ocean that make up the Republic of Kiribati (pronounced Keer-re-bahs). The average height of the country's 33 islands is little more than 2 metres above the ocean, which makes Kiribati acutely vulnerable to climate change. By the end of the century, melting polar ice and the thermal expansion of warmer seawater is expected to raise global ocean levels by perhaps 1 metre. That upsurge would, according to some predictions, displace many from Kiribati and millions of others around the world — and the water will keep going up.
For years, Kiribati President Anote Tong has sounded the alarm over his nation's plight, warning that residents would soon have to abandon their homeland. The flooding that hit Teaoraereke last year reinforces those dire predictions. Although it is impossible to know how much, if at all, climate change contributed to the flooding, village residents say that they have never before seen such inundation. To some of them, it seemed as if the swelling seas were starting to consume Kiribati and the end of the atoll might come sooner than they had thought.
In October 2014, unusually high tides surged into the village of Teaoraereke on South Tarawa. Salt poisoning from the seawater killed banana and papaya trees, along with the vegetables that families grow.
But researchers who study Kiribati say that the situation is not a simple story of rising seas swallowing low-lying islands. In fact, some coastal experts dispute the idea that Kiribati will soon sink beneath the waves like a modern Atlantis. They have gathered evidence that many of these islands have been gaining ground in recent decades by capturing sediments from surrounding coral reefs. “It's just plain wrong to assume that all atolls are washing away,” says Arthur Webb, a coastal geomorphologist affiliated with the University of Wollongong in Australia who has spent two decades living and working in the Pacific Islands. “It's also wrong to sugar-coat the sobering facts that rising sea levels will ultimately seal the fate of low-lying islands and their limited soils and groundwater. The confusion isn't surprising. It's just more complicated than many expect.”
Even if Kiribati does not drown in the near future, its residents may soon need an exit strategy. Poverty, overcrowding and poor sanitation are galloping ahead of rising seas to deplete the islands' resources, especially their supply of clean fresh water. And residents' habits of altering the shoreline and removing coastal protections can magnify the impacts of the swelling oceans, leaving villages more exposed to flooding.
The story playing out on these tiny islands shows how difficult it is to tease out the impact of climate change from other human and environmental pressures. And what happens to the Kiribati people has implications for the hundreds of millions in low-lying coastal areas across the globe who will be threatened with flooding and displacement in coming decades. But unlike the residents of Miami, Guangzhou or Mumbai, the Kiribati people have no option of retreating inland or up-slope as their vulnerable flyspecks of land become uninhabitable. As Kauria says: where would they go?
Map: Google Earth/DigitalGlobe/CNES/Astrium

At the mercy of the tides

From the air, Kiribati's Tarawa atoll emerges from the Pacific as narrow strands of land that join to form a wispy V shape. On the outside of the V is the deep blue of the ocean; inside are the aquamarine and turquoise waters of the shallow lagoon.
Tarawa is the capital of Kiribati, which is one of the most remote countries on Earth, located on the equator about halfway between Australia and Hawaii. Its atolls are scattered across a patch of the Pacific the size of India, and yet they have a total of just 811 square kilometres of land, about half the size of Greater London.
When Teaoraereke flooded, the seawater picked up human and animal waste and tainted the wells that provide local drinking water. Sanitation problems in Kiribati threaten the nation’s meagre supplies of fresh water.
When a plane lands on Tarawa, a crowd gathers at the airport, drawn by the excitement of the jet making the three-hour flight from Fiji. Aside from occasional freighters bringing canned food, this twice-weekly Fiji Airways flight provides the primary connection to the outside world.
The airport was built on relatively high ground, an elevation of 3 metres, in one of the atoll's widest sections. It happens to sit above the main subsurface reservoir, a freshwater layer floating on top of the seawater that presses against the porous island from all sides.
Although the sea presents an existential threat, the more immediate problem is not too much water, but too little — of the fresh, clean kind. A dozen of Kiribati's islands are deserted, too arid to support human habitation. Without enough replenishing rains, their thin lenses of groundwater turned brackish. On Tarawa, groundwater is heavily overdrawn and contaminated by the local practice of defecating on the beach or in the bushes. With little land, residents bury their relatives and raise pigs next to their homes, which also contributes to groundwater pollution.
South Tarawa holds half of Kiribati’s 110,000 people, and many live in crowded shanty towns. The Kiribati government predicts that South Tarawa’s population will nearly double in 15 years.
Next to the road leading to the airport, a buried white plastic pipe that carries fresh water from the reservoir has been exposed in places, owing to erosion by waves and tides. Public workers have fought back by using old tyres filled with concrete to hold it in place. They have had less success keeping locals from tapping illegally into the waterline, directing the flow into hand-dug wells for their homes. Water supplies are so limited that authorities turn on the airport's groundwater pumps for only a couple of hours every other day.
The perils of water, both sweet and salty, are intertwined with Tarawa's history, says George Fraser, high commissioner to Kiribati from Australia, which is the biggest provider of international support to the developing nation. In one of the bloodier clashes in the Pacific during the Second World War, US commanders misjudged the tides and landing craft got stuck on the reef, forcing marines to wade through chest-deep water under heavy Japanese fire.
Fraser deconstructs that infamous battle as he takes a tour of the island the day before the king tide that flooded Teaoraereke. A fast and confident driver, Fraser weaves his small sport utility vehicle around wobbly wheeled trucks, dodging potholes. In narrow spots, the atoll's main road is soaked with seawater and he swerves to avoid a wave splashing over a concrete berm. “Some people use calendars to get through the week,” he says. “We use tide charts.”
The road is the only paved one on the atoll. It crosses a series of causeways that have been battered by wheels and waves; road crews repair cavities, stuffing them with as much concrete and sand as possible to slow the decay. The Australian government has bankrolled much of a repaving project along the length of South Tarawa.
As Australia's top representative, Fraser has a keen sense of the various challenges that this poor country faces in coming decades, and how they stack up. “If you look at rising sea levels as the train coming down the track, it's a couple of kilometres away,” he says. “If you look at what's 100 metres down the track, it's no water, and right behind it is no food.”
Kiribati President Anote Tong prepares for a cabinet meeting in his office in South Tarawa. Tong has called international attention to his nation’s plight, and has organized the purchase of land in Fiji as a place to grow food and a possible refuge for some of his people.
More than half of Kiribati's 110,000 residents live on Tarawa, and their numbers are rapidly increasing as more arrive from outer islands seeking jobs, cash and better schools. Many were subsistence fishers and farmers on their home islands, struggling with depleted fisheries and poor soil damaged by periodic over-wash of salt water. When they get to Tarawa, they often end up jobless or underemployed.
The Kiribati culture is communal, with families accustomed to bedding down together on woven mats on the floor. It is taboo to refuse the request of a relative, so households often pack dozens of extended family members from other islands under one roof. That has made South Tarawa one of the most densely packed places in the Pacific; its clusters of shanties resemble slums in the poorest capitals of Africa and Asia. Factoring in high birth rates and ongoing urbanization, the government projects that the population of the island will almost double in 15 years. The new Battle of Tarawa will be over where all these people will live.
Kiribati is under siege from both rising seas and a surging population that will have to survive on limited land space and rapidly dwindling freshwater supplies. It is unclear how long residents will be able to occupy the islands before they have to find a new home elsewhere.

The incredible shrinking island

Today's scientific debate about whether Kiribati is growing or shrinking can be traced to Charles Darwin — who first worked out how coral atolls form. While sailing the Pacific on the HMS Beagle in the 1830s, he theorized that these curiously shaped sand islands are produced by coral reefs that sprouted on the slopes of volcanic islands and have continued to grow as the volcanoes sink into the abyss. He was proved right a century later, when scientists drilled into an atoll and hit volcanic rock.
Over the millennia, the exoskeletons of millions of tiny coral animals fuse with coralline algae and the shells of molluscs and other sea creatures to form limestone reefs, often arranged in a circle with a shallow lagoon in the middle. Living corals grow on the fringes of these limestone platforms. As the crest of the living reef reaches close to the ocean surface, waves break some of it into rubble and sand that gets deposited on the dead limestone platform to form land.
The atolls that exist today are the survivors, ones in which coral reefs kept pace with rising seas and the subsidence of the undersea volcano. The pressing issue is, what will become of those atolls as sea levels start rising faster? Researchers wonder whether corals can keep up, given the host of environmental problems they face. In many places, overfishing and nutrient pollution have triggered the growth of coral-killing bacteria and algae. Abnormally warm seawater is causing 'bleaching' die-offs throughout the tropics, and as ocean water takes up more carbon dioxide and acidifies, it will be harder for coral polyps to build rugged exoskeletons.
Around Tarawa, the coral reefs are in particularly poor shape, says Simon Donner, a climatologist at the University of British Columbia in Vancouver, Canada, who has done diving surveys. “Coral cover is lower than you'd expect around the island,” he says. “That's the legacy of pollution, sewage mostly, and frequent bleaching events in the past 20 years.”
To help predict how corals may fare in the future, Dennis Hubbard, a geologist at Oberlin college in Ohio, and his colleagues have been peering into the past, amassing a database of sediment core samples obtained by drilling into limestone beneath coral reefs. With carbon dating, they can determine how quickly these reefs have grown: in yet-to-be-published work, they have found that more than half of the world's coral reefs grew more slowly over the past 10,000 years than sea levels are rising today. Extrapolating forward, those results suggest that only half of all atolls in existence today have a chance of keeping pace with rising seas under the best of conditions, he says. “Given that this was in a time with no human impact, we feel this is the most optimistic scenario possible.”
Justin Mcmanus/The Age/Fairfax Media/Getty
A man rebuilds the sea wall that protects his home on South Tarawa.

Not so fast

Kiribati and other low-lying island nations have long been held up as the countries most susceptible to the ravages of rising seas. In 2001, the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) highlighted1 predictions that two-thirds of Kiribati and the nearby Marshall Islands would be inundated by a sea rise of 80 centimetres.
But the idea that these atolls will disappear any time soon has been challenged by Paul Kench, a coastal geomorphologist at the University of Auckland. He and his colleagues have pored over satellite images, comparing new and old aerial photographs to see how such islands have changed.
In a 2010 study, he and Webb determined2 that 23 out of 27 atoll islands scattered across Kiribati, Tuvalu and the Federated States of Micronesia had either increased in area or remained stable in recent decades. The results, they reported, “contradict widespread perceptions that all reef islands are eroding in response to recent sea level rise”. The researchers concluded that these islands are more “resilient landforms” than previously thought. The study created a media stir in the region and beyond. It has been widely cited by climate-change sceptics seeking to punch holes in research on global warming and its impacts.
Kench recognizes the powerful forces of climate change but complains that too many scientists and activists focus solely on rising sea levels while ignoring the other part of the equation: how the land responds. “There are a lot of claims that islands are passive geological entities that will sit there and drown,” he says. “Our work shows that they are anything but static. They are dynamic. They move around and they can grow. So just because sea level is rising, it doesn't mean doom and gloom for all atolls.”
He also believes that most scientists make a mistake by tethering the fate of atoll islands to the health of surrounding coral reefs. Even if reefs die, he says, they can provide sufficient sediment to maintain islands for a century or more.
But Hubbard considers Kench's views shortsighted. “If you run out of reefs, you run out of sediment, and once you run out of sediment, you run out of islands,” he says. “A lot of this is a semantics issue, challenging when the reef island is going to be physically underwater. Those reef islands are going to be abandoned long before that because they are uninhabitable.”
On Tarawa and other Kiribati islands (see 'Isolated islands'), most people do not dwell on such matters, going about their daily lives just like residents of other countries. But their president has earned international recognition for speaking out on the threats of climate change.
In an interview, Tong dismisses those who suggest that atolls are resilient to rising seas, saying that they have the luxury of “talking from the top of a mountain” and not putting their lives on the line. “These people are not living here. Their grandchildren will not be living here. If they believe that, let them come here,” he says, pounding his fist on a chair armrest for emphasis. “I'd rather plan for the worst and hope for the best.”
J. Sutton-Hibbert/Greenpeace
Children play in a king tide that flooded their family's land on Tarawa.
Tong has told his people that they must prepare to leave, seeding the idea of an early “migration with dignity”, rather than fleeing as refugees when storm-generated waves wash over the islands. Last year, his government completed an US$8-million purchase of 22 square kilometres of hilly land in Fiji, to grow food and provide possible refuge for some of his people — although it will not accommodate all of them. He does not know when people will need to migrate, but he wants to purchase more land in Australia and New Zealand, saying that it is much cheaper than trying to build sea walls and other defences. “If we build up these lands, it's going to cost billions of dollars,” he says. “We might as well be buying land for millions of dollars elsewhere.”

Developing challenges

For nearly a week after Teaoraereke flooded, resident Matua Kamori worked alongside his neighbours to build a makeshift sea wall where the high tide had breached a sand berm on the beach. Villagers piled up chunks of coral scavenged from the shore and grouted them together with cement donated by a local church.
Kamori, 33, lives in the village with his wife and 4 kids on a small parcel of land given to him by his wife's uncle in exchange for looking after one of his sons. To prepare the land, Kamori spent months scouring sand and coral gravel off the beach and hauling it to the site with nothing more than a rice sack. Over time, he fashioned a building pad half a metre high and constructed a hand-hewn traditional house of wood and thatch on it. Such beach mining is rampant on Tarawa, according to household surveys. Government studies3 show that it increases the likelihood of flooding by lowering the protective sand berm that keeps the highest tides at bay.
In the case of the recent inundation, Kamori says that he fared better than most: the water reached calf-deep in his house, rather than thigh-high. But nothing could be done to stop the briny stew of salt water, mixed with human and animal waste, from polluting his well or killing his garden of vegetables and banana and papaya trees.
Kamori says that he settled on the land because he had nowhere else to go. As crowding increases, new settlements are pushing into vulnerable lowlands, places they historically would have avoided.
The individual actions of settlers such as Kamori are only part of the problem on Tarawa. Large-scale construction projects over the years have also exacerbated flooding and erosion, says Naomi Biribo, Kiribati's secretary of fisheries and marine resources development. Biribo earned a PhD in Australia by examining the impact of the sea walls and other human structures on Tarawa. The construction of causeways, rather than bridges, to connect the islets had the effect of closing channels and disrupting the flow of sediment that normally resupply some eroding coastlines, she found4. Reclamation projects that create new land are another problem: although such efforts have added hundreds of hectares to Tarawa, they accelerate erosion elsewhere, says Biribo.
For Tarawa residents, she says, the thin ribbons of land leave little room to move. “In many places on Tarawa, you can stand in the middle and you can see the ocean on one side and still see lagoon on the other side,” she says. “If we retreat from the ocean side, and institute a setback, we will fall into the lagoon.”
Biribo's work suggests that sea-level rise may be having a small influence on the shoreline changes happening today, but nothing compared to human activities and the seasonal variations in erosive tides and waves in the Pacific that come with the El Niño periods of warming and La Niña cooling.
Donner agrees that climate change has been dwarfed by other factors so far. “You cannot blame the flooding on sea-level rise,” he says. “At least not yet.”
Where does this leave residents of Kiribati? Webb has long wrestled with that question. He is married to a woman from Tarawa, and they own a house there, where they live with their children for part of the year.
Webb was also a lead author of the small-islands chapter5 of the IPCC's fifth assessment report in 2014, which found that rising seas present “severe sea flood and erosion risks for low-lying coastal areas and atoll islands”. It highlighted one projection6 that a 50-centimetre rise in sea level could displace 1.2 million people from low-lying islands in the Caribbean Sea and the Indian and Pacific oceans; that number almost doubles if the sea level rises by 2 metres. And yet, the latest assessment steered clear of the IPCC's previous assertion that an 80-centimetre rise would inundate two-thirds of Kiribati.
Scientific understanding of atoll geology has sharpened since that earlier projection. Webb expects some remnants of Tarawa to remain a century or two from now, but probably no more than some wave-washed gravel banks — and by that point, everyone will have long gone.
The geological evidence does not get to the key human question about the destiny of these Pacific islanders. That leaves Webb facing a difficult question — one he hears from his own Kiribati-born teenagers. “How long do we have?” they ask. To that, he replies: “Your children will not grow old in the atolls.”
Nature
 
526,
 
624–627
 
()
 
doi:10.1038/526624a

Родина собак — Центральная Азия

Собачки
Многие собаководы содержат породистых питомцев и следят за чистотой их крови. Такие собаки хороши для выставок, но, как выяснилось, не они, а деревенские полудикие дворняги, геном которых гораздо разнообразнее, помогли ученым выяснить, где произошло одомашнивание собак. Фото с сайта crittersitterspetsitting.com


Давно известно, что человечество вышло из Африки, а вот откуда появились лучшие друзья человека — то есть, где именно произошло одомашнивание собак, ученые до сих пор не могли определиться. Чтобы внести ясность в этот вопрос, исследователи проанализировали ДНК собак со всего света, и тем же методом, что позволил установить происхождение людей, выявили регион появления первых собак. Им оказалась Центральная Азия.
Ученые уже в подробностях знают, как человечество заселяло все континенты. Но вот где на этом пути люди приобрели своих самых преданных друзей — собак — до сих пор оставалось неясным. Самые древние останки животных, которые уже достаточно похожи на собак, чтобы не путать их с волками, были обнаружены в Европе и Сибири (см. статьи: M. Germonpré et al., 2012. Palaeolithic dog skulls at the Gravettian Předmostí site, the Czech Republic; N. Ovodov et al., 2011. A 33,000-Year-Old Incipient Dog from the Altai Mountains of Siberia: Evidence of the Earliest Domestication Disrupted by the Last Glacial Maximum). В то же время, анализ генетических маркеров митохондриальной ДНК и Y-хромосом собак указывал, что они происходят из южного Китая (Z.-L. Ding et al., 2011.Origins of domestic dog in Southern East Asia is supported by analysis of Y-chromosome DNA; P. Savolainen et al., 2002.Genetic evidence for an East Asian origin of domestic dogs).
Археологическая летопись всегда фрагментарна, а генетические исследования, сделанные лишь на отдельных частях генома, могут дать неточные результаты. Кроме того, ранее выполненные работы были неидеальны в плане отбора образцов: выводы были сделаны на анализе ДНК домашних питомцев. Чаще всего к ним относятся либо породистые собаки, либо гибриды нескольких пород. Генотипы домашних собак недостаточно разнообразны, чтобы проследить их происхождение, так как эти животные происходят от очень небольшого числа предков.
Авторы нового исследования пошли другим путем: наряду с породистыми собаками они решили проанализировать и полные геномы «деревенских» собак — то есть животных, у которых нет хозяев, но которые живут вблизи от человеческих поселений (всего в исследовании участвовало 4676 породистых собак из 161 породы и 549 «деревенских» собак). Такие собаки не привязаны к определенному месту, и могут относительно свободно перемещаться и скрещиваться. В то же время, хозяева не перевозят этих собак на большие расстояния, что дополнительно затрудняет анализ происхождения домашних питомцев. Кроме того, к «деревенским», то есть бесхозным, собакам относится большинство собак в мире, так что на их данных можно аккуратнее проследить истоки разнообразия собачьих геномов.
Чтобы установить, где же из волков появились первые собаки, ученые взяли образцы крови деревенских собак со всего света (точнее, из 38 стран). Чтобы получить самую полную картину, исследователи решили не ограничиваться анализом определенных участков ДНК, а исследовали генетические маркеры всего генома животных.
Как по последовательностям ДНК собак из разных точек света можно выяснить, где собаки появились раньше всего? Для этого ученые использовали тот же метод, с помощью которого можно убедиться, что люди произошли из Африки — сравнивали сцепление генетических вариантов. Если популяция произошла от небольшого числа особей, у ее представителей часто будут встречаться определенные комбинации генетических вариантов — чаще, чем если бы эти генетические варианты качественно перемешивались. Такое перемешивание возможно, только если у популяции есть богатый набор генов — то есть, если она произошла от большого числа предков. Если какие-то комбинации генетических вариантов встречаются чаще, чем можно было ожидать, говорят о неравновесном сцеплении генов.
По данным о неравновесном сцеплении генов можно доказать, что люди произошли из Африки, а не, к примеру, из Англии. У жителей Англии группы сцепления генетических маркеров намного длиннее, чем у жителей Африки. То есть, англичанам многие генетические варианты трудно обменять на что-то другое, поэтому довольно протяженные участки ДНК у представителей этой популяции могут оставаться одинаковыми. У африканцев группы сцепления генетических вариантов намного короче. Это означает, что африканцы произошли от более разнообразной популяции, чем англичане. В таких сравнениях можно установить, что жители Африки происходят от большего числа предков, чем жители всех остальных частей планеты. Из этого следует, что, к примеру, Англии досталась лишь часть генетического разнообразия Африки — то есть, Англию отправилась заселять лишь небольшая часть древних людей.
Таким методом удалось определить, что одомашнивание волков и появление первых собак произошло в Центральной Азии — приблизительно на территории современных Монголии и Непала или между ними. Для этого региона сцепление генетических вариантов оказалось ближе всего к равновесному: генетическое разнообразие собак там было самым большим. В ближайших районах — Восточной и Юго-западной Азии, а также Индии — значения этого параметра несколько выше, и затем, по мере удаления от центральной Азии, растут. Отметив значения неравновесного сцепления генов в тех точках карты, где были взяты образцы, можно проследить, как новые друзья человека распространялись по земному шару (рис. 1).
Рис. 1. Данные о неравновесном сцеплении генетических вариантов собак
Рис. 1. Данные о неравновесном сцеплении генетических вариантов собак. Меньшие значения соответствуют точкам, для которых неравновесное сцепление генов меньше всего заметно. Для популяций, населяющих эти места, характерно наибольшее генетическое разнообразие, и все остальные популяции произошли из этих мест. Карта из обсуждаемой статьи в PNAS
Теперь, когда мы приблизительно знаем, где именно произошло одомашнивание собак, остается ждать археологических находок в этих регионах, которые подскажут, как именно шел процесс приручения. Сейчас популярна такая гипотеза: люди широко распространились и за счет активной охоты стали менять условия жизни всех животных. В какой-то момент волкам в особенно густонаселенных людьми регионах стало выгоднее переключиться с активной охоты на образ жизни падальщиков. При этом волки могли следовать за людьми и питаться остатками пищи с их стола. Из-за этого волки изменились — им больше не нужно было быть опасными охотниками, размеры их тела уменьшились, а хищнические повадки стали меньше заметны (C. A. Driscoll et al., 2009. From wild animals to domestic pets, an evolutionary view of domestication). Поэтому с волками стало легче иметь дело, а раз уж они сами шли за группами охотников, оказалось возможным превратить их в помощников, и даже — в друзей.
Источник: L. M. Shannon et al. Genetic structure in village dogs reveals a Central Asian domestication origin // PNAS. 2015. DOI: 10.1073/pnas.1516215112.
Юлия Кондратенко


пятница, 30 октября 2015 г.

Cancer-fighting viruses win approval


Killer T cells (orange) are recruited to attack malignant cells (mauve) in the viral-based cancer therapy T-VEC.

US regulators clear a viral melanoma therapy, paving the way for a promising field with a chequered past.

An engineered herpesvirus that provokes an immune response against cancer has become the first treatment of its kind to be approved for use in the United States, paving the way for a long-awaited class of therapies. On 27 October, the US Food and Drug Administration (FDA) approved a genetically engineered virus called talimogene laherparepvec (T-VEC) to treat advanced melanoma. Four days earlier, advisers to the European Medicines Agency had endorsed the drug.
With dozens of ongoing clinical trials of similar ‘oncolytic’ viruses, researchers hope that the approval will generate the enthusiasm and cash needed to spur further development of the approach. “The era of the oncolytic virus is probably here,” says Stephen Russell, a cancer researcher and haematologist at the Mayo Clinic in Rochester, Minnesota. “I expect to see a great deal happening over the next few years.”
Many viruses preferentially infect cancer cells. Malignancy can suppress normal antiviral responses, and sometimes the mutations that drive tumour growth also make cells more susceptible to infection. Viral infection can thus ravage a tumour while leaving abutting healthy cells untouched, says Brad Thompson, president of the pharmaceutical-development firm Oncolytics Biotech in Calgary, Canada.

Early attempts

The strategy builds on a phenomenon that has been appreciated for more than a century. Physicians in the 1800s noted that their cancer patients sometimes unexpectedly went into remission after experiencing a viral infection. These case reports later inspired doctors, particularly in the 1950s and 1960s, to raid nature’s viral cupboard. Clinicians injected cancer patients with a menagerie of viruses. Sometimes the therapy destroyed the tumour, and sometimes it killed the person instead.
Unlike the wild viruses used in those mid-twentieth-century experiments, some of today’s anti-cancer viruses are painstakingly engineered. T-VEC, for example, has been altered to drastically reduce its ability to cause herpes. Researchers also inserted a gene encoding a protein that stimulates the immune system, which makes the virus even more potent against cancer (see ‘Going viral against cancer’).
As more researchers entered the field and initiated small clinical tests, they began to produce enticing anecdotes. Russell recalls the case of an individual with myeloma who remained sick after under­going two stem-cell transplants. A tumour on the left side of her forehead had degraded the bone underneath and was putting pressure on her brain. Yet treatment with an experimental virus sent her into complete remission (S. Russell et al. Mayo Clin. Proc. 89, 926–933; 2014). “She’s a star patient who convinced us that this oncolytic paradigm can really work,” he says.
But statistics — not anecdotes — rule over drug approvals. In 2005, regulators in China approved an oncolytic adenovirus called H101 to treat head-and-neck cancer, after evidence showed that the treatment could shrink tumours. Those trials stopped short of assessing improvements in patient survival — a measure often required for FDA approval. Since then, a medical-tourism industry has built up in China for people who cannot get the therapy in their home countries.
Then, in May this year, a team supported by biotechnology giant Amgen of Thousand Oaks, California, published promising results from a large clinical trial of T-VEC (R. H. Andtbacka et al. J. Clin. Oncol. 33, 2780–2788; 2015). The virus both shrank tumours in people with advanced melanoma and extended patient survival by a median of 4.4 months. Yet statistically, survival benefits fell just a hair’s breadth of significance. “That raised the question, ‘Well, what is statistical significance? Is this an active agent or not?’” Russell says.
He and others note that the therapy — which must be injected directly into tumours — seemed to rein in cancer elsewhere in the body as well. This is a sign that results are real and that the virus sparked an immune response as intended, Thompson says.

Room for improvement

Administering T-VEC in combination with cancer immunotherapy could prove particularly effective, notes Stephen Hodi, an oncologist at the Dana-Farber Cancer Institute in Boston, Massachusetts. In June 2014, a small clinical trial by Amgen suggested that this combination may boost effectiveness over that of the immunotherapies alone.
And researchers continue to look for ways to improve T-VEC. In particular, they would like to be able to deliver the therapy systemically, so that the virus could target tumours in organs that are difficult to reach with an injection. This would require a technique to prevent the body from mounting an immune response to the virus prematurely, which would disable it before it could reach and kill tumour cells, says Howard Kaufman, a cancer researcher at Rutgers Cancer Institute of New Jersey.
To that end, those in the field are experimenting with a smorgasbord of viruses — from poxviruses to vesicular stomatitis virus, which does not normally infect humans but causes a blistering disease in cattle. Oncolytics Biotech is studying a virus that hitch-hikes through the body on certain blood cells, camouflaged from the immune system.
If cancer-killing viruses could be delivered to their targets through the bloodstream, rather than via injection directly into the tumour, they could be used to treat a greater range of cancers. Thompson envisions a day when physicians will be able to peruse a menu of oncolytic viruses and select the best fit. “Each virus interacts with the immune system differently,” he says. “They could have a role in pretty much all cancer therapy.”
Nature
 
526,
 
622–623
 
()
 
doi:10.1038/526622a


10 великих, но самых несносных мужей...



Александр Блок
Великий поэт женился на Любочке Менделеевой по любви, но муж из него получился, мягко говоря, странноватый.

Блок считал, что любовь физическая не может сочетаться с близостью духовной, и в первую же брачную ночь попытался объяснить молодой жене, что телесной близости между ними не будет никогда.
Он назовет ее своей Прекрасной Дамой, Вечной Женой, Таинственной Девой.
Из пись­ма к Любе Менделеевой: «Ты - мое солнце, мое небо, мое Блаженство. Я не могу без Тебя жить ни здесь, ни там. Ты Первая Моя Тайна и Послед­няя Моя Надежда. Моя жизнь вся без изъятий принадлежит Тебе с начала и до конца. Играй ей, если это мо­жет быть Тебе забавой. Если мне ког­да-нибудь удастся что-нибудь совер­шить и на чем-нибудь запечатлеться, оставить мимолетный след кометы, все будет Твое, от Тебя и к Тебе. Твое Имя здешнее - великолепное, широ­кое, непостижимое. Но Тебе нет име­ни. Ты - Звенящая, Великая, Полная, Осанна моего сердца бедного, жалко­го, ничтожного. Мне дано видеть Те­бя Неизреченную».

Наутро после первой «брачной ночи» Люба Блок вышла из спальни с красными от слез глазами, но была полна отчаян­ной решимости. Чего бедняжка толь­ко не делала! В ход пошли все тради­ционные женские средства обольще­ния: наряды от самых модных петербургских портних, белье из Парижа, приворотные зелья от деревенских знахарок и даже легкий флирт с луч­шим другом Блока Андреем Белым.

Через год Любе уда­лось «совратить» своего законного супруга, но, увы, долгожданная бли­зость не принесла им обоим удоволь­ствия, и поэт все же предпочел «духовное родство», чтобы... не разочароваться в жене и не разлюбить ее.


Альберт Эйнштейн
Великий физик через 11 лет семейной жизни сочинил целый манифест, который регламентировал бы его отношения с первой женой Милевой Марич.
Альберт и Милева были женаты с 1902 по 1916 год. В письме к супруге, датированном 1914 годом Эйнштейн изложил ей свои условия семейной жизни, которые она была обязана безукоризненно соблюдать, чтобы сохранить их распадавшийся к тому времени брак.
Она должна была следить за тем, чтобы его вещи и белье всегда были в порядке, подавать ему еду трижды в день. Ей вменялось в обязанность не унижать его перед детьми — словами или поведением. Среди прочего, не ждать никаких чувств со стороны мужа и не упрекать его за их отсутствие.

Ей предстояло смириться с тем, что отныне ее супруг не должен сидеть с ней дома или путешествовать, а также расстаться с иллюзиями по поводу того, кто в доме хозяин. Об этом свидетельствуют следующие два требования: «Вы должны замолчать, если я вас об этом попрошу» и «Вы должны покинуть спальню или кабинет немедленно и без возражений, если я вам об этом скажу».

В письмах друзьям Эйнштейн хвастал: "С женой я обращаюсь как с прислугой, которую не могу прогнать".
Интересно, что ко времени написания этого письма Эйнштейн уже состоял в связи со своей двоюродной сестрой Эльзой. Вскоре Милева и Альберт стали жить раздельно, но окончательно развелись только через пять долгих лет, в 1919.


Иван Бунин
После революции в России писатель вместе с женой Верой Николаевной эмигрировал во Францию и поселился в Грассе, маленьком городке на юге страны.

Сюда же, на виллу в Грассе, 56-летний Бунин пригласил и Галину Кузнецову - никому не известную начинающую писательницу, которой не исполнилось и тридцати.
Галина Кузнецова — последняя любовь Бунина, настолько вскружила ему голову, что он поставил жену перед фактом: «Я хочу чтобы Галя жила с нами». Такая странная «жизнь втроём» продолжалась почти семь лет.

Разводиться с женой писатель не собирался, он не хотел лишаться налаженного быта, да и за годы совместной жизни жена стала ему родным человеком. «Любить Веру? Как это? Это все равно что любить свою руку или ногу...» — однажды с удивлением сказал Бунин.

Всем знакомым Вера Николаевна объяснила, что принимает в своём доме госпожу Кузнецову в качестве «литературной ученицы» мужа и своей «приёмной дочери».
Со временем "любовный треуголник" превратился в "квадрат". На вилле поселился литератор Леонид Зуров.


Иван Грозный
До сих пор точно не установлено, сколько же раз был женат самодержец. Согласно самой распространенной версии, благоверных у Ивана насчитывалось семь.
Первую (самую любимую) жену — дворянку Анастасию Захарьину, по слухам, отравили.
Вторую - дочь черкесского князя, отличавшуюся буйным нравом и склонностью к прелюбодеяниям, замыслившую вместе с любовником учинить переворот, - Марию Темрюковну заточили в Кремле под надзором опричников, умерла она будто бы от чахотки.
В третий раз царь женился на боярышне Марфе Сабуровой, та прожила после свадьбы совсем недолго — две недели, в дом Сабуровых был вхож брат покойной царицы Марии, который угощал чужую невесту ядовитыми цукатами (якобы с царского стола).

Четвертую супругу Ивана IV, превратившую владыку в подкаблучника, невзлюбили бояре — оклеветали перед царем. Остаток своих дней (довольно длинный, кстати, больше 50 лет), Анна провела в заточении в монастыре.

Тем временем царь положил глаз на Марию Долгорукую. В первую брачную ночь выяснилось, что Мария нравилась не только Ивану — и не сохранила девичью честь до свадьбы. За свой грех она заплатила страшную цену: ее утопили в ледяной реке.
Потом была 17-летняя Анна, скончавшаяся через три месяца после свадьбы от грудной болезни.

Василису Мелентьеву — предпоследнюю жену Грозного похоронили заживо (нечего было изменять).
И только Марии Нагой - последней супруге Ивана - повезло, она пережила мужа!


Лев Ландау
«Лавочка мелкой торговли» - именно так Ландау называл... женитьбу. Великий физик считал, что брак и любовь несовместимы. Он убеждал свою возлюбленную Кору не портить их высокие отношения свадьбой. Ученый отчаянно боялся потерять то, чем дорожил больше всего на свете — личную свободу, но... все-таки женился.
Правда, перед этим заставил невесту поклясться, что она не будет ревновать его к другим женщинам: «Пока все мои разговоры о любовницах носят, к сожалению, только теоретический характер... Ревность в нашем браке исключается, любовницы у меня обязательно будут! Хочу жить ярко, красиво, интересно».
Жена Ландау в своей скандальной книге «Академик Ландау. Как мы жили», по завещанию опубликованной уже после её смерти, описывает такой случай:
«Даунька влетел в мою комнату, крепко обнял меня, звонко поцеловал в нос, объявил:
-Корочка, я к тебе с очень приятной вестью, сегодня вечером в двадцать один час я вернусь не один, ко мне придет отдаваться девушка! Я ей сказал, что ты на даче, сиди тихонечко, как мышка в норке, или уйди. Встречаться вы не должны. Это ее может спугнуть!"

Ревность и недоумение не должны были смущать жену. Цитата из книги Коры Ландау:
«И вдруг ты пожалела для меня какую-то чужую, совсем тебе не нужную девушку. Где логика? Ведь ты не можешь желать мне зла, если я стал преуспевать у девушек, ты должна радоваться моим радостям, моим успехам! Я так боялся жениться. Я, вероятно, плохой муж, но врать, что-то придумывать я не умею и не хочу, пойми, это просто омерзительно!»


Амедео Модильяни
Известный художник - экспрессионист по одной из версий предложил своей гражданской жене разделить с ним... смерть.
Почти все натурщицы Модильяни через какое-то время становились не просто натурщицами — с творческими людьми и не такое случается. Но последней и самой трагической любовью Модильяни стала 19-летняя художница Жанна Эбютер. Она рассорилась с родителями, которые не одобрили её брака с молодым нищим художником (Модильяни стал знаменитым только после смерти), родила Амадео дочь.

Амадео Модильяни умер в 36 лет в госпитале для нищих от туберкулeзного менингита. По одной из версий, перед своей кончиной художник предложил Жанне умереть вместе с ним. Самое грустное, что 22-летняя Жанна, носившая под сердцем второго малыша, не смогла не выполнить последнюю волю Амедео.

В больнице она подошла к телу своего Амедео и долго-долго смотрела на него. Вернувшись домой, она не плакала, но все время молчала. А на рассвете, в четыре часа утра, Жанна Эбютерн выбросилась из окна шестого этажа и разбилась насмерть. Вместе с ребенком, которому суждено было погибнуть, не родившись.


Вячеслав Молотов
Позволил арестовать свою жену, не сделав даже попытки возразить.
Супруга Молотова — Полина Жемчужина — невероятно раздражала товарища Сталина. Иосиф Виссарионович несколько раз настоятельно рекомендовал Вячеславу Михайловичу развестись! Молотов к его рекомендациям не прислушался, и тогда начались репрессии. Жемчужину вывели из кандидатов в члены ЦК, затем обвинили в измене Родине и арестовали.

Вячеслав Михайлович даже не протестовал, несмотря на то, что жену очень любил. «Я - член Политбюро, и я должен был подчиниться партийной дисциплине… Я подчинился Политбюро, которое решило, что мою жену надо устранить», - объяснял он свое поведение.

«Мне выпало большое счастье, - говорил потом Молотов, - что она была моей женой. И красивая, и умная, а главное - настоящий большевик, настоящий советский человек. Для нее жизнь сложилась нескладно из-за того, что она была моей женой. Она пострадала в трудные времена, но все понимала и не только не ругала Сталина, а слушать не хотела, когда его ругают».




Лев Толстой
Граф все 48 лет супружеской жизни устраивал своей жене психологические проверки.
Когда они поженились, Льву было 34, а Софье — 18.
Лев Толстой был человеком влюбчивым. Ещё до женитьбы у него случались многочисленные связи . Сходился он и с женской прислугой в доме, и с крестьянками из подвластных деревень, и с цыганками. Даже горничную его тётушки невинную крестьянскую девушку Глашу соблазнил. Когда девушка забеременела, хозяйка её выгнала, а родственники не захотели принять.

Особенно долгой и сильной была связь Льва Николаевича с крестьянкой Аксиньей Базыкиной. Отношения их продолжались три года, хотя Аксинья была женщиной замужней. Когда Лев Николаевич сватался к своей будущей жене Софье Берс, он ещё сохранял связь с Аксиньей, которая забеременела. Перед женитьбой Толстой дал прочитать невесте свои дневники, в которых откровенно описывал все свои любовные увлечения, чем вызвал у неискушённой девушки шок. Она помнила об этом всю жизнь.

Она мечтала о каретах, пышных платьях и украшениях, балах, театрах и приемах, - словом, всех тех развлечениях, которые мог дать свет девушке ее положения, но согласилась уехать в его имение Ясная Поляна. И целых 19 лет никуда не выезжала.

Почти все 48 лет их совместной жизни Софья Андреевна либо была в положении, либо кормила грудью. Ей было больно и горько наблюдать, как ее Левушка зажимает в углах горничных и кухарок. Она ревела по ночам, но ничего поделать не могла.

Толстой был занят поиском смысла жизни, не замечая супруги. Он думал обо всех, только не о ней. А Софья Андреевна не просто любила, она своего мужа боготворила, но постоянно мучилась и страдала от его невнимания.

К концу жизни Толстому казалось, что жена душит его своей любовью, шпионит за ним, не дает жить.



Генрих VIII
Король Англии по прозвищу "Синяя борода" относился к женам как к расходному материалу, последовательно избавляясь от надоевших.

Ради того, чтобы жениться на Анне Болейн, которая наотрез отказывалась становиться его любовницей, король, втянутый в сложный и мучительно долгий (бракоразводный процесс с первой супругой Катериной Арагонской длился около семи лет), в пух и прах разругался с Ватиканом и пошел на отделение английской церкви от Рима. Но буквально через три года Генрих VIII обвинил жену, родившую ему дочь (а он так мечтал о наследнике престола, одна дочь у него уже была!), в измене и отправил на эшафот.

Потом король воспылал страстью к Джейн Сеймур, фрейлине Болейн, и женился на ней через неделю после казни Анны. Джейн умерла в родах. Когда короля спросили, кого спасать — мать или дитя, он ответил: «Спасите ребенка. Женщин я могу достать столько, сколько угодно».



Петр Первый
Хотя первый российский Император был вдвое старше своей супруги Екатерины, она долгое время искренне любила мужа. В разлуке супруги писали друг другу нежные письма и, встретившись вновь, жили в согласии. Только Екатерина могла потушить гневные вспышки царя, во время которых “трещали чубы” у его “птенцов”.

В первые годы семейной жизни Петр Великий довольно часто изменял жене. Она об этом знала. Более того, во время продолжительных разлук самолично посылала “девок” к супругу, чтобы он не скучал в дальних краях. А вскоре и сама государыня не осталась в долгу.

Екатерина нашла себе интимного друга, или, как тогда говорили, “фаворита” — Виллима Монса. По иронии судьбы, любовник Екатерины был братом Анны Монс — первой возлюбленной молодого Петра I.

Получив таинственный донос об отношениях его жены и Монса, Петр, притворно отлучился из дворца. Вернувшись внезапно, он застал Екатерину в объятиях камер-юнкера. По свидетельствам очевидцев, “Петр имел вид такой ужасный, такой угрожающий, что все, увидев его, были охвачены страхом. Он был бледен, как смерть. Блуждающие глаза его засверкали. Его лицо и все тело были в конвульсиях. Он раз двадцать вынимал и прятал свой охотничий нож, который обычно носил у пояса”. Все это время государь тяжело дышал, топал ногами, стучал кулаками по столу, бросал на пол свою шляпу и все, что попадалось под руку. Наконец, уходя из покоев, он хлопнул дверью с такой силой, что разбил ее.

Виллим Монс был арестован 9 января 1724 года. Петр не только заставил жену свою смотреть на казнь ее любовника, но, привезя банку со спиртом, в которой плавала отрубленная голова красавца камергера, поставил ее на столик возле кровати и под страхом смерти запретил неверной жене убирать ее или накрывать платком. Сам Петр почивал в другой спальне. Через несколько суток Екатерина, плача, упала на колени перед мужем и три часа вымаливала прощения. Петр отправил банку с головой в Кунсткамеру.

Общение между супругами прекратилось. И только когда Петр находился уже на смертном одре, они примирились. Царь скончался ранним утром 28 января (8 февраля) 1725 года на руках Екатерины.

Почему животные не улыбаются?

Почему животные не улыбаются? Рисунок ©©Е.В.
Уже не первый раз мне попадается вопрос, который приходится «перевернуть с головы на ноги»: на самом деле животные улыбаются и даже смеются. Поэтому правильнее была бы такая форма вопроса: «Почему животные и люди улыбаются и смеются?». На этот вопрос я и попробую ответить. Должен только предупредить: по поводу природы смеха человека написаны тома. Поэтому на исчерпывающий ответ читателю не стоит рассчитывать. В основном я расскажу о точке зрения сравнительной этологии (науки о поведении животных) на природу улыбки и смеха.

А улыбка ли это?

Очень важный отправной пункт — договориться, что можно считать у животных улыбкой или смехом. За эталон сравнения мы берем человеческую улыбку и человеческий смех. В биологии одинаковыми терминами принято называть гомологичные структуры — например, органы, которые уже имелись у общих предков сравниваемых видов. Скажем, гомологичны друг другу (как передние конечности) крыло птицы и рука человека. Кроме органов, гомологичными могут быть и унаследованные от общих предков гены. Очевидно, что кроме органов и генов могут быть гомологичными и многие формы поведения — они ведь тоже наследуются.
Для органов хорошо разработаны критерии, помогающие установить их гомологию (см., например, соответствующую статью в Википедии). Для генов такой критерий — сходство их нуклеотидных последовательностей. Но как же установить, гомологичны ли улыбка человека и оскал зубов шимпанзе или собаки? Может быть, они только внешне похожи? Даже если они демонстрируются в сходных ситуациях и выполняют похожую роль, они вполне могли возникнуть независимо (биологи называют такие признаки аналогичными). Тогда обезьянью «улыбку», конечно, можно так называть (как мы называем крылом и крыло птицы, и крыло бабочки) — но всё-таки надо помнить, что это нечто совсем другое, чем человеческая улыбка.
Однако некоторые критерии, разработанные для выяснения гомологии органов, годятся и при определении гомологии форм поведения. Так, если, при всём несходстве форм поведения у двух видов, между этими двумя формами можно найти ряд промежуточных форм поведения у других, родственных видов, то это сильный довод в пользу их гомологии (см. Критерий переходных форм). Если за две формы поведения отвечают сходные цепи нейронов мозга — это тоже довод в пользу их гомологии (например, гомологичен чесательный рефлекс у всех наземных позвоночных — от лягушек до собак). Сейчас появились и другие возможности устанавливать гомологию поведенческих актов. Даже не зная точных нейронных цепей, можно установить, какие участки мозга активируются при том или ином поведении (для этого используют, например, позитронно-эмиссионную томографию). Иногда удается даже узнать, какие гены отвечают за конкретную форму поведения — например, какие из них начинают активнее работать и производить белки при определенной форме поведения.
Так вот, с помощью разных методов установлено, что орангутаны, шимпанзе и гориллы точно и улыбаются, и смеются. Вероятно, улыбаются и смеются собаки. Что совсем уж неожиданно — почти наверняка смеются крысы. Когда это открыли, ученые долго не хотели этому верить. Но сейчас это общепризнанный факт.

Покажем друг другу зубы!

Младенцы начинают улыбаться даже в том случае, если родились глухими и слепыми. У нормальных младенцев так называемая «социальная улыбка» появляется к концу первого месяца жизни в ответ на вид человеческого лица (или его нарисованной схемы). Эти данные показывают, что улыбка — врожденная форма поведения (хотя впоследствии и регулируется произвольно).
То же можно сказать и о смехе. Такие врожденные формы поведения человека почти всегда можно найти и у его ближайших родственников, приматов.
И люди, и животные улыбаются, когда хотят продемонстрировать друг другу дружелюбие. При этом улыбка — оскаленные зубы! — вроде бы должна восприниматься как угроза. И действительно, бывает ведь «зловещая улыбка», «издевательский смех» или «торжествующий смех» победителя над побежденным. Но обычная улыбка воспринимается прямо противоположным образом — как «дружелюбный оскал». Показывая зубы, улыбающийся как бы говорит адресату: «Вот как я мог бы с тобой поступить, но не поступлю!» (эту идею высказал великий этолог Конрад Лоренц). Так что улыбка — это ритуализованная угроза, превращенная в приветствие. Еще можно было бы назвать ее «укус без укуса». Между улыбкой и укусом есть и промежуточные формы поведения: например, при «игре со щекоткой» (см. ниже) щенки и многие дети в возрасте 2–3 лет демонстрируют, кроме улыбки и смеха, «игровые» укусы.
Смех животные чаще всего используют при шуточном нападении — например, при игре, когда партнеры щекочут друг друга или один щекочет другого. (Почти всегда в этой ситуации смеются и люди.) Человекообразные обезьяны от щекотки издают звуки, довольно похожие на человеческий смех. В частности, звуки издаются и при вдохе, и при выдохе (у людей звуки обычно издаются на выдохе, а у человекообразных обезьян почти во всех случаях — только на вдохе). Интересно, что при смехе люди не произносят букв и слогов (ученые говорят, что при этом отсутствуетартикуляция). Связано это прежде всего с тем, что при смехе работа центров речи у человека подавляется.
А вот смех крыс просто так услышать нельзя. Они смеются слишком тоненько — издают ультразвуки частотой 50 кГц. Обычно смеются крысята — во время игры или когда приглашают друг друга поиграть.

Зачем улыбки и смех нужны животным

Улыбки и смех характерны для социальных (общественных) животных, которые при драках могут нанести друг другу серьезные травмы. Как правило, они тормозят агрессию, служат средством умиротворения. В играх с шуточным нападением смех сигнализирует, что это — игра, что нападающий не будет кусаться по-настоящему. При этом очень важно, чтобы сигнал был понятен — недаром и люди самых разных культур обычно легко отличают искреннюю улыбку от угрожающего оскала. (Доказано, что лучше это получается у «изгоев», которым особенно важно наладить контакт с соплеменниками; см. Чтобы отличить искреннюю улыбку от поддельной, нужно стать изгоем, «Элементы», 27.11.2008.)
Конечно, у людей (а может быть, и у животных) улыбка и смех могут выполнять множество других функций (прочитать о них можно, например, в книге А. Г. Козинцева. Человек и смех). Я упомяну только о нескольких из них.
С часто смеющимися крысами охотнее общаются и играют их сородичи. Яак Панксепп (Jaak Panksepp), открывший смех у крыс, так описывает его возможные функции: «Смех — признак хорошего характера и умения ладить с окружающими; поэтому часто смеющиеся крысы воспринимаются как хорошие партнеры для игр, а такие игры иногда могу кончаться и размножением. Смех — признак психического здоровья, как пышный хвост павлина — признак его физического здоровья». То есть предполагается, что смех играет роль при половом отборе. Кажется вполне правдоподобным, что и юмор у людей развился под действием полового отбора (см., например, Чувство юмора и щедрость — результаты полового отбора?, «Элементы», 18.12.2008).
Показано, что частота смеха у крыс — хороший показатель не только психического, но и физического здоровья. Видимо, связь здесь двусторонняя: «довольные» крысы чаще смеются, но и сам частый смех полезен для здоровья. Человека это тоже касается. И у человека, и у животных в одни и те же, достаточно древние, отделы мозга «впечатаны» основные эмоции. К ним можно отнести и удовольствие. Когда животное получает положительные стимулы (например, ест вкусную пищу), включается «система вознаграждения». Активируются определенные нейроны, выделяющие нейромедиатор дофамин. По-видимому, животные, как и люди, испытывают при этом положительные эмоции. Так вот, эта система включается и у людей, и у животных при смехе (даже от щекотки!). Чтобы их пощекотали, крысы готовы выполнять те же задания, что и для получения пищевой награды, — нажимать на рычаг или проходить лабиринт. При этом, по-видимому, при еде и при смехе в клетках мозга активируются похожие гены.
Недавно было показано, что другая популяция выделяющих дофамин нейронов в подкорковых структурах мозга реагирует не на положительные стимулы, а на новизну или неожиданные события. Интересно, что в таких ситуациях (например, попав в незнакомую клетку или встретившись с незнакомой крысой) крысы часто смеются! Возможно, их смех в таких ситуациях можно сравнить с «нервным смехом» у человека. А нервный смех часто помогает «разрядить эмоции» — например, после испуга или напряжения...Можно предположить, что подобные механизмы задействованы и в восприятии юмора — ведь часто шутки и анекдоты вызывают смех именно из-за неожиданного развития событий! Хотя, конечно, в восприятии юмора участвует и кора мозга.
Интересно, что дофамин выделяется даже тогда, когда мы улыбаемся «нарочно», то есть когда ничего радостного или смешного не происходит. Этот и многие другие примеры показывают, что не только «лицо — зеркало души», но и «душа — зеркало лица». Поразительно, как точно эти научные результаты предвосхитил философ И. Кант:
«Детей, особенно девочек, нужно в раннем возрасте приучать к непринужденному смеху, ибо веселое выражение лица постепенно отражается и на внутреннем мире и вырабатывает расположение к веселости, приветливости и благосклонности ко всем».
Почаще смешите своих детей — и нам всем станет веселее жить, когда они вырастут!

Как смеются крысы, можно посмотреть и послушать здесь.
Как смеются гориллы и детеныши орангутанов — здесь.
А как щекочут говорящую гориллу по ее просьбе — здесь.

четверг, 29 октября 2015 г.

Почему одни слова в языке заменяются другими?

Почему одни слова в языке заменяются другими? Рисунок © Е.В.

Светлана Бурлак

Языку свойственно меняться со временем. Но обычно в современном слове явственно слышится отголосок его «предка». Тем не менее встречаются слова, не имеющие ничего общего (ни одной буквы!) со словом, употреблявшимся в старину. Например, очи — глаза, ланиты — щёки... Почему так случается?
Отголосок «предка» слышится в слове, если изменилось только его произношение. Например, слово «здоров» когда-то начиналось со звука «с», после которого шёл особый гласный, и такой же гласный стоял на конце, после «в» (записывалось это так: съдоровъ). Потом эти гласные выпали, «с» перед «д» озвончилось, «в» на конце оглушилось — но всё равно некоторое звуковое сходство осталось.
А с очами и ланитами ситуация совсем другая — здесь мы видим не изменение произношения, а появление нового слова на месте старого. Почему такое случается? Самый простой ответ — потому, что в языке есть синонимы. Например, мячик во время игры можно бросить, а можно кинуть, сказать что-то можно вскользь, а можно —мимоходом, ездить можно на машине, а можно — на автомобиле, футбольного вратаря можно назвать голкипером,бегемота — гиппопотамомфигу — инжиром... Каждый из синонимов имеет свои оттенки значения, есть контексты, в которых один из них смотрится лучше, чем другой. В результате оказывается, что в речи они встречаются нам с разной вероятностью, какой-то из вариантов — чаще, какой-то — реже.
Дальше может получиться по-разному. Можно провести между вариантами какое-то различие. Например, спелые плоды оливкового дерева называть маслинами, а зелёные — оливками. А можно просто решить, что тот из синонимов, который попадался чаще, — это самое общее название для данного объекта, действия или свойства, а второй, тот, что попадается реже, — это такое специальное слово, для особых случаев. Каждый человек это решает для себя по-своему. Спросите, например, знакомых, что и как они бросают, а что — кидают, — даже без учёта переносных значений получите много разных ответов.
Из таких отдельных решений отдельных людей складывается общая картина употребления. И если окажется, например, что большинство решило, что брюхо — слово грубоватое, а нормальное слово — это живот, или что нормальное обозначение органа зрения — это глаз, а око — это слишком возвышенно и в обычной бытовой речи неуместно, то так оно и будет. А потом может оказаться, что слово, бывшее когда-то основным, нормальным, начинается восприниматься как слово для особых случаев (из-за того, что оно по каким-то причинам реже попадалось в речи), а потом и вовсе забывается — просто потому, что особый случай давно не представлялся. И тогда его место занимает другое слово, ни одним звуком на него не похожее.
Более интересный вопрос — откуда вообще берутся синонимы. В принципе, человеку свойственно по умолчанию считать, что у каждого объекта (действия, свойства) есть своё имя, и этим именем никакие другие объекты (действия, свойства) не называются. Именно поэтому так хочется найти разницу между маслинами и оливками, между вклЮчит и включИт (многие говорят, что телевизор они вклЮчат, а кого-то в список включАт) и т. д. Но при этом иногда, если о чём-то говорить приходится очень часто, его начинают называть множеством разных слов. Например, деньги называют «кэш», «бабки», «бабосики», лицо — «харя», «ряшка», «морда», «мурло», «физиономия» (и т. д.)... Естественно, когда появляется такое изобилие синонимов, какой-то может начать попадаться чаще прочих, стать основным, а потом и совсем вытеснить своих конкурентов. Но почему такое вытеснение не происходит быстро, почему во многих случаях люди начинают использовать дополнительные названия для того, что уже и так имеет имя, — загадка...

понедельник, 26 октября 2015 г.

20 Things You Didn't Know About... Sweat

sweaty-man
Eunika Sopotnicka / Shutterstock

Your health, feelings and diet can change your sweat composition — but your unique sweat fingerprint is distinctly yours.


1. Composed of about 99 percent water, sweat evaporates on the skin’s surface, cooling the body and keeping it from overheating.
2. Sweat secretions help you in other ways, too. They include dermcidin, an antibiotic peptide that appears to regulate bacteria growth on the skin and may fight infection.
3. Not all humans sweat equally. Men sweat up to twice as much as women, and both sexes sweat less with age.
4. The sensation of touch can trigger a “sweat reflex” on the opposite side of the body from the spot that is touched. 5 Sweat can trigger other responses: People with atopic dermatitis, a skin condition, can experience an immediate and serious allergic reaction to a fungal protein called MGL_1304 that’s found in sweat.
6. Aside from humans, horses are one of the few mammals that thermoregulate by sweating. Horse sweat is high in latherin, a protein that helps the water in sweat travel from the skin, past the animals’ heavy waterproof pelt and to the air, where it can evaporate and keep them cool.
7. Hippos actually produce a red-colored sweat, which acts as an antibiotic and sunscreen.
8. If you’re sweating red and you’re not a hippo, you might have a rare condition called hematohidrosis. Blood vessels rupture and run into sweat glands in affected individuals, causing them to actually sweat blood.
9. Another rare condition, chromhidrosis, causes humans to sweat orange, blue or other colors. While the condition can sometimes be traced to ingesting certain drugs, the cause often remains a mystery in otherwise healthy people.
10. It’s no mystery, however, why the sweat of healthy people often smells different from that of sick individuals. The body emits volatile organic compounds based on metabolic condition, which can change when disease or infection is present.
11. Cystic fibrosis can be detected with a sweat test. Sodium and chloride are much more concentrated in the sweat of individuals with the condition.
12. Emotions can trigger changes in the composition of your sweat. In an Austrian study, participants wore pads that collected their sweat while watching scary films first, and then neutral films the next day. A second group of volunteers smelled the pads and was able to distinguish which pads were worn during the scary movie.
13. In a similar experiment, female participants judged the sweat of non-meat-eating men to be more attractive than that of meat eaters.
14. Regardless of your health, feelings or diet, your sweat is distinctly yours. While other components of sweat may fluctuate, an individual’s sweat “fingerprint,” a unique blend of 373 volatile compounds, remains consistent over time.
15. Each of us has a unique sweat fingerprint, but the two types of sweat glands, apocrine and eccrine, are universal to humans. We have eccrine glands over most of our bodies, but apocrine glands only in our armpits and genital region.
16. Our bodies produce very little apocrine perspiration, but it’s responsible for most of the odor because it’s high in water and waste products that promote the growth of smelly bacteria.
17. Clear, fluid eccrine sweat, produced in much larger quantities, spreads the apocrine over a larger surface area — and the stench along with it.
18. What to do with all that sweat? UNICEF and Swedish engineer Andreas Hammar teamed up in 2013 to draw attention to millions of people without clean drinking water by creating the Sweat Machine, which pulled sweat from clothing and turned it into potable water through a process of spinning, heating and filtering.
19. The Sweat Machine was more awareness-raising stunt than solution. A sweaty T-shirt yielded just 2 teaspoons of purified water, and organizers admitted there were no plans to mass-produce the gizmo.
20. Maybe the Sweat Machine would have been more productive if they’d used socks instead. A pair of human feet has 250,000 sweat glands, emitting a half pint of liquid every day.